36. KONGRES CEV
U Sofiji je danas počeo 36. Kongres CEV, koji zbog činjenice da je izborni, izaziva pažnju medija, najviše u regionu, ali i širom Evrope. Kandidature za mesto predsednika podneli su Aleksandar Boričić, predsednik OSS i prvi potpredsednik CEV, i Andre Mejer, aktuelni predsednik Evropske odbojkaške konfederacije. U nastavku možete pročitati tekstove Dimitrisa Tihalasa iz Grčke i Jane Jordanove iz Bugarske, ali i pogledati vesti na sajtovima u Italiji i Poljskoj.
Tihalas više od 20 godina piše o odbojci. Objavio je dva teksta na sajtu Sportsfeed, čije delove možete pročitati u nastavku, a originalne tekstove na proloženim linkovima.
Budućnost sporta u Evropi – 15. oktobar (http://sportsfeed.gr/2015/10/15/krinete-to-mellon-tou-athlimatos-stin-evropi/) – Dimitris Tihalas
Nikada do sada izbori u Evropskoj odbojkaškoj konfederaciji nisu toliko zaokupljali, kao ovi, na kojima će se sadašnji predsednik Andre Mejer iz Luksemburga suočiti sa trenutno prvim potpredsednikom Aleksandrom Boričićem iz Srbije.
Ova bitka je zapravo započela pre nekih godinu dana, u trenutku kada je septembra 2014. tadašnji predsednik Poljske federacije, Miroslav Pžedpelski bio treći čovek po značaju, ali kada je takođe bilo teško odrediti da li je bio i sam kandidat ili je bio podrška jednom od kandidata.
Pritvor Pšedpelskog zbog navodnog mita tokom Svetskog prvenstva stvorio je novu scenu, na kojoj su ostali Mejer i Boričić u jednom tihom postupku kandidature, sa snažnim lobiranjem.
O svrgnutom Poljaku, koga su pustili iz zatvora pre dva meseca, ali o tome niko nije pustio ni reči, dok je njegova kandidatura za ponovni izbor u Bord CEV navodno odbačena zbog pravnog propusta, kašnjenja u slanju (što izgleda da je slučaj i za ostale Poljake, koji stalno gube poene).
Za 71-godišnjeg Mejera (rođen 1944), ovo je očigledno poslednji termin i želi da pobedi, dok je za 67-godišnjeg Boričića ovo poslednja prilika da se nađe na vrhu evropske odbojke, gde je teoretski bio 2011. godine, da nije došlo do „promene“ u izborima CEV u poslednjem trenutku.
Svi su bili uvereni tada da će prelaz Mejera u Međunarodnu federaciju (FIVB) promovisati Boričića u predsednika CEV, ali je pojava Ari Grase radikalno izmenila scenu na kojoj je Brazilac pobedio Daga Bila. Ali, došlo je vreme za konačno razjašnjenje dva kandidata u borbi u kojoj će se sve vagati u glasanju (ukoliko i u ovom slučaju glasanje ne bude isto tako beskorisno kao kod nedavnih izbora u Grčkoj).
Ako verujete taborima ova dva gladijatora, onda je evropska odbojka postigla malo čudo, budući da je glasačko telo od 55 federacija odjednom dobilo 80 glasova. Kako to i zašto? Jednostavno zato što obe strane tvrde da su obezbedile 40 glasova, što je praktično nemoguće.
Šta je zapravo istina? Svaki od kandidata je obezbedio 20-22 sigurna glasa, a o konačnom rezultatu će odlučiti onih 10-15 federacija koje izgleda da se nisu opredelile. A kažemo izgleda, zato što se javno ne izjašnjavaju o svom opredeljenju, ali su odlučile kome da poklone svoj glas. Pored svega toga, subota će biti odlučujuća i u borbi dva sasvim različita sveta.
S jedne strane, birokrata Mejer, koji radi sve po propisima i koji je čvrsto usidrio odbojku i koji, uprkos tome što novac postoji, nije doveo do daljeg razvoja i sport je počeo da stagnira.
S druge strane pragmatični Boričić, koji je od 1995. godine kada je okončan embargo, ustanovio Srbiju kao odbojkašku silu i u muškoj i u ženskoj konkurenciji u izuzetno teškim ekonomskim i društvenim okolnostima. I vreme je da odbojka izađe iz svoje ljušture u kojoj su je Evropljani iz Srednje Evrope držali zarobljenu kako bi mogla da krene napred!
Rešenje iz Srbije – 16. oktobar (http://sportsfeed.gr/2015/10/16/i-lisi-apo-ti-serbia/) – Dimitris Tihalas
S jedne strane stari sudija iz vremena kada je odbojka bila drugačiji sport, s druge stari igrač iz doba koja su bila drugačija. Obojica dugogodišnji akteri, partneri i članovi najeminentnijih organizacija Evrope i ne samo odbojke.
Ali, kao i na velikim turnirima, često čujemo „na vrhu ima mesta samo za jednog“, tako i ovde postoji samo jedno mesto za Predsednika CEV. Ili će Andre Mejer uzeti ovu stolicu i odneti je kući nastavljajući mandat koji je preuzeo 2001. godine, ili će Aleksandar Boričić otvoriti novu eru.
Šta je po našem uverenju najbolje? Iako je pisac ovih redaka poznat po tome što duboko ceni Srbe i ne može da bude objektivan, ako me kao čoveka odbojke pitate ko će da pobedi, ja glasam za Boričića.
Posle 14 godina tokom kojih je ovaj sport stagnirao. Pa, gospodo, došao je trenutak za promenu proizvoda po imenu odbojka. I u ličnosti i u pravcu.
Trebalo bi konačno da okončamo manifestacije u Beču (gde je bio već viđen afrički ples između stolova), sa određivanjima grupa na Finalnim turnirima tako da se iz grupa ide direktno u finale, opšti pad Kupa Evrope, sa neverovatnim tipovima iz Luksemburga, Belgije i Holandije i njihovim tragičnim idejama.
Evropska odbojkaška konfederacija je uspavani džin koji može da učini čuda, dovoljno je da neko izvuče kolica iz blata.
Da li je Aleksandar Boričić idealan čovek za uspeh? Pošto je dilema da li Boričić ili Mejer, onda možemo reći da Srbin ima mnogo više mogućnosti i sposobnosti da to učini. Predsednik Odbojkaškog saveza Srbije nije svetac ili čarobnjak koji bi u jednom danu mogao da stvori proleće. Ali on ima iza sebe osnovu za pobedu i nije slučajno što je uspeo da održi srpsku odbojku (na svim nivoima) u samom vrhu.
Jana Jordanova je na sajtu www.bgvolleyball.com objavila tekst pod naslovom:
„Aleksandar Boričić – sledeći predsednik CEV“
Sadašnji predsednik Odbojkaškog saveza Srbije je verovatni pobednik na izborima Kontinentalne konfederacije koji će se u ovog vikenda održati u Sofiji.
U proteklih nekoliko dana pažnju celog odbojkaškog sveta zaokuplja CEV Evropsko prvenstvo za seniore 2015. u Bugarskoj i Italiji, ali uz podelu ovogodišnjih kontinentalnih medalja, još jedna velika vest se željno očekuje iz Sofije ovog vikenda. U subotu se održavaju izbori za predsednika Evropske odbojkaške konfederacije (CEV) i biće poznato ko će voditi Evropsku odbojku u naredne četiri godine. Dok je u prethodnim navratima ova vrsta vesti bila sasvim trivijalna, ovaj put će to biti drugačije, jer će se po svemu sudeći pojaviti novo ime za najvišu poziciju u kontinentalnoj konfederaciji.
Sadašnji prvi potpredsednik CEV, 67-godišnji Srbin Aleksandar Boričić, kandidovaće se za predsednika protiv sadašnjeg Andrea Mejera, 71-godišnjeg Luksemburžanina, koji je bio na vrhu od 2001. godine. U svakom slučaju, Boričić ima veliko iskustvo i uspešan je kao rukovodilac u sportu i već mnogo godina nije bilo prikladnijeg kandidata za najvišu funkciju. Svako ko pomno prati odbojkaški sport to zna, a što je još važnije, oni koji imaju pravo da glasaju u subotu, 55 nacionalnih federacija članica, to jako dobro zna. Svi su oni upoznati sa čudima koja je predsednik srpske federacije uradio za razvoj odbojke u svojoj zemlji i svesni su da je Boričić sveža krv koja će sprečiti da CEV počne da stagnira.
Boričić izabran je za predsednika federacije svoje zemlje 1992. godine, u vreme kada je Jugoslavija bila politički izolovana i daleko od statusa međunarodne odbojkaške sile. Smatrali su je uglavnom za malu Federaciju, ali, iako je zemlja bila sve manja i manja zbog njenog raspada, odbojka je rasla u suprotnom smeru. Ne treba ni pominjati da je današnja pozicija Srbije kao glavne međunarodne odbojkaške sile, konstantno među prvih deset na svetu. Od kada je Boričić preuzeo Savez, njegova zemlja je trijumfovala sa brojnim zlatnim, srebrnim i bronzanim medaljama koje je osvajala na svim većim međunarodnim takmičenjima za obe kategorije svih starosnih grupa, što je kulminiralo sa olimpijskim zlatom iz Sidneja 2000. I sve to zahvaljujući inovativnom organizacionom konceptu vođenja sporta koji je pravi vizionar Aleksandar Boričić uveo kao glavni čovek odbojke.
On je takođe čovek čija je ideja bila da se ponovo pokrene Balkanska odbojkaška asocijacija (BVA), ali sa fokusom na razvoju mladih. BVA je postala prva priznata Zonska asocijacija u CEV i FIVB i njen primer su sledili i u drugim regionima u Evropi. Iako je danas ceo kontinent pokriven sa nekoliko Zonskih asocijacija, BVA je i dalje najrazvijenija i najuspešnija. U potrazi za širenjem iskre odbojke među mladima, BVA je prvi uveo međunarodne turnire u starosnoj grupi pionirki i pionira, dve godine mlađih od već ustaljene kategorije kadeta. Uprkos činjenici da je region inače poznat po političkim tenzijama između zemalja, kroz uspešno funkcionisanje BVA, odbojka je dala primer kako saradnja između njenih članova možete postaviti temelje za pozitivne rezultate.
Boričić je osoba čija ideja je bila da veće federacije na Balkanu, poput onih u Srbiji, Bugarskoj i Turskoj, treba da pruže pomoć svojim manjim susedima u promociji razvoja sporta u celom regionu. Srpska federacija je sama postavila sjajan primer kada je 2013. zajedno sa Crnom Gorom i Bosnom i Hercegovinom, odnosno – malim zemljama, koje su prethodno izabrale da slede svoje putanje nezavisnosti, bila domaćin Evropskog prvenstva za kadetkinje i kadete. U oba slučaja, Odbojkaški savez Srbije je svojim susedima u razvoju ponudio svoje znanje, ali im je omogućio da uđu u prvi plan organizovanjem završne faze ovih takmičenja. Aleksandar Boričić je jasno dokazao da je upoznat sa problemima i velikih i malih odbojkaških federacija i, što je još važnije, da brine o njima i zna kako da se nađu rešenja.
Aleksandar Boričić nije samo veliki sportski rukovodilac. Ogroman plus za njega je da poznaje odbojku iz svih perspektiva. On je bio veoma uspešan i kao sportista i kao trener. Kao igrač reprezentacije Jugoslavije i kluba Crvena zvezda Beograd, ali i kao trener ženske reprezentacije i ekipe Crvene zvezde, zaradio je brojne titule i medalje kako na domaćoj, tako i na međunarodnoj sceni. Zapravo, Boričić je jedinstven slučaj osobe koja je osvojila medalje na velikim međunarodnim takmičenjima kao igrač, kao trener, i kao predsednik federacije. U svojoj karijeri kao rukovodilac, Boričić je ostao veran kvalitetima koje je nekada imao kao igrač – inteligentan, uporan, istrajan ...
Pored trenerske diplome, Boričić je diplomirao ekonomiju na Univerzitetu u Beogradu. On razume poslovnu stranu sporta i koliko je to važno na putu da se ostvare rezultati i interno i eksterno. Boričić nije bio usamljen u svojim naporima u razvoju omiljenog sporta. Njegova istinska harizma kao lidera, ogleda se u dubokom poštovanju koje on uživa među svima u srpskoj odbojkaškoj porodici – od profesionalaca koji rade u federaciji direktno pod njegovim nadzorom, do svih svetskih zvezda koje igraju za nacionalne selekcije. Kandidat za predsednika CEV je takođe pokazao svoju sposobnost da izabere prave ljude za prave poslove preobrazivši nacionalnu federaciju u organizaciju najviših standarda. Njegova „desna ruka“ i bliski prijatelj Slobodan Milošević, generalni sekretar OSS, jedan od najuglednijih funkcionera u međunarodnom odbojkaškom svetu, je samo jedan primer.
Kao sportski novinar, imala sam zadovoljstvo da sretnem Boričića i razgovaram sa njim u nekoliko navrata, ali sam mnogo više komunicirala sa ljudima sa kojima radi i nikada nisam opazila ni najmanji prigovor ili bilo kakav nagoveštaj kritike u pogledu njega. Naprotiv, postoji samo divljenje prema njegovom profesionalnom odnosu i rezultatima, koje dolazi od ljudi koji su spremni da potpišu da je srpska federacija najbolja federacija na svetu.
Boričićev talenat koji je pokazao kao sportski rukovodilac i lider mu je takođe pomogao u njegovim komunikacijama prema drugima. Njegova visoka figura, elegancija, dobro raspoloženje i pozitivan stav, ali što je najvažnije, njegove dobro argumentovane ideje, izazivaju poštovanje i poverenje i lako navode ljude da žele da budu njegovi prijatelji, partneri, sponzori... Govoreći o sponzorima, postoji još jedan veliki plus u kandidaturi Boričića – ume da obezbedi finansiranje koje je od vitalnog značaja na svim nivoima bilo koje sportske organizacije. Osim toga, početna ideja da se organizuju Evropska prvenstva u dve zemlje istovremeno bila je u cilju podele finansijskog tereta, pripada Boričiću i njegovom italijanskom kolegi Karlu Magriju, tako da je prvi takav kontinentalni forum postao stvarnost sada već davne 2005. godine, kada su Evropsko prvenstvo za seniore zajednički organizovale Srbija i Crne Gora i Italija, što su mnoge druge zemlje sledile kao primer. Takođe treba napomenuti da Aleksandar Boričić uživa visok status i u Međunarodnoj odbojkaškoj federaciji (FIVB) te bi njegov izbor za predsednika CEV svakako poboljšao odnose između ove dve organizacije.
Priča o Aleksandru Boričiću je priča o odbojci – sportu kome je posvetio ceo svoj život. Saša, kao njegovi prijatelji vole da ga zovu, je svakako učinio čuda, stavljajući svoju malu zemlju na mapu odbojke kao jednu od vodećih svetskih sila, podižući standard regionalne i međunarodne saradnje i razvijajući mlade odbojkaške talente za svetliju budućnost, ali sam siguran da ima još mnogo toga da ponudi kao harizmatičan vođa, pravi vizionar i sledeći predsednik CEV.
(http://bgvolleyball.com/new.php?id=32706 i http://bgvolleyball.com/en/new.php?id=32706)
Informacije o kandidaturi Aleksandra Boričića možete pogledati na linkovima: http://www.volleyball.it/notizie.asp?n=107231&l=0
http://czassiatkowki.pl/aleksandar-boricic-nowy-prezydent-cev/
http://www.volleycountry.com/news/aleksandar-boricic-the-next-cev-president
