>> GENERALNI SPONZOR

BPS gensp

Kategorija: In Memoriam

IN MEMORIAM - SANJA VUJISIĆ

IN MEMORIAM

 

 

SANJA VUJISIĆ

 

(23. 12. 1961. – 27. 11. 2018.)

 

Sanja Vujisić, dugogodišnji novinar Sportske redakcije RTS, preminula je u utorak u Beogradu posle duge i teške bolesti u 57. godini.

Bila je prva žena koja se u Sportskoj redakciji pojavila kao prezenter sporta u Dnevniku i emisijama specijalizovanim za fudbal kao što je bio „Top sport“. Više od 20 godina pravila je rubrike za Indirekt, Sportski pregled, Svet sporta i Olimpijske krugove. Uređivala je i vodila specijalizovane emisije o Svetskim prvenstvima u fudbalu, Olimpijskim igrama, kao i Novogodišnje emisije.

Ostaće upamćena po brojnim intervjuima sa vrhunskim sportistima, trenerima i predstavnicima evropskih federacija. Rođena Beograđanka, govorila je 4 strana jezika, a savršeno znanje italijanskog stekla je na Univerzitetu Dante Aligijeri u Rimu.

Sanja Vujisić izveštavala je iz Barija i Tokija 1991. godine, kada je FK Crvena zvezda osvojila titule Kupa Šampiona i Interkontinentalnog Kupa. U Atini 1995. bila je reporter na Evropskom prvenstvu u odbojci. Tom prilikom naša reprezentacija osvojila je bronzanu medalja i krenula putevima uspeha o kojima je Sanja izveštavala svih ovih godina. Uređivala je i vodila specijalizovanu emisiju „Odbojka sad“.

Sanja Vujisić je dobitnik nagrade „Branka Prelević“ Udruženja sportskih novinara Srbije 2016.

Sanja Vujisić je radila punih 27 godina u Sportskoj redakciji Televizije Beograd.

Kategorija: In Memoriam

Održana komemoracija u Skupštini Grada

IN MEMORIAM – LAZAR GROZDANOVIĆ

U Skupštini Grada Beograda (Stari dvor) danas je održana komemoracija povodom smrti Lazara Grozdanovića, proslavljenog odbojkaškog trenera, koji je preminuo u utorak u Beogradu, u 85. godini.

Kategorija: In Memoriam

IN MEMORIAM - LAZAR GROZDANOVIĆ

IN MEMORIAM

 

 

LAZAR GROZDANOVIĆ

 

(15. 3. 1934 – 9. 10. 2018.)

 

Lazar Grozdanović, proslavljeni odbojkaški trener, preminuo je sinoć u Beogradu posle kratke i teške bolesti u 85. godini.

Lazar Grozdanović je rođen u Jelašnici, kod Niša, a u Beogradu je diplomirao na Filološkom fakultetu i bio profesor srpskog jezika i književnosti.

Odbojku je počeo da igra u Radničkom iz Beograda, s kojim je 1950. bio juniorski prvak Jugoslavije. Iz tog kluba je s celom ekipom prešao u Železničar iz Beograda, u kojem je igrao gotovo celu karijeru (do 1965) i bio prvak Jugoslavije 1964, kada je ta ekipa osvojila prvenstvo bez ijednog poraza. Igračku karijeru je završio u Crvenoj zvezdi (1966), koja ga je angažovala za trenera juniora i juniorki.

Prvi uspeh u novoj ulozi bio je trijumf odbojkašica Crvene zvezde u prvenstvu 1969. Vodio je i mušku ekipu Crvene zvezde, a 1971. je prihvatio ponudu GIK Banata iz Zrenjanina, s kojim je 1972. osvojio prvenstvo države za odbojkaše. Taj uspeh je ponovio i 1978. s Partizanom iz Beograda (1977 – 1981). Bio je trener Vojvodine iz Novog Sada (1982 – 1984), Kolubare iz Lazarevca (1986 – 1988), a kasnije i Milicionara iz Beograda (1998 – 2000).

Najdublji trag je ostavio kao selektor odbojkaša. Reprezentaciju je samostalno počeo da vodi 1972. Na Mediteranskim igrama u Alžiru, 1975, sa Jugoslavijom je osvojio zlatnu medalju, a zatim na Evropskom prvenstvu 1975, čiji je domaćin bila Jugoslavija, osvojena je bronza što je bila prva medalja s jednog od najvećih međunarodnih takmičenja za jugoslovensku mušku odbojku. Lazar Grozdanović je drugi mandat kao selektor imao od 1980. do 1983. Bio je selektor reprezentacije na prvom učešću na Olimpijskim igrama, 1980. u Moskvi.

Treći put je preuzeo reprezentaciju 1986. Na Univerzijadi 1987. u Zagrebu je Jugoslavija zauzela prvo mesto. Tada je u reprezentaciju uveo igrače, koji su po ukidanju zabrane da naše ekipe učestvuju u međunarodnim takmičenjima, odigrali ključnu ulogu u periodu za koji može da se kaže da je zlatno doba naše odbojke. Bio je selektor reprezentacije koja je 1995. osvojila treće mesto na Evropskom prvenstvu u Atini, zatim bila takođe treća na Olimpijskim igrama u Atlanti 1996. i Kupu izazivača te godine u Japanu, kao i 2000, kada je na Olimpijskim igrama u Sidneju osvojena zlatna medalja.

Dobitnik je Oktobarske nagrade grada Beograda 1996, a posebno priznanje mu je ukazano 1986. da bude selektor reprezentacije sveta u Sofiji na oproštajnoj utakmici bugarskog odbojkaša Zlatanova. Bio je jedan od inicijatora osnivanja Udruženja odbojkaških trenera Jugoslavije i njegov prvi predsednik (1996 – 2002), a od 2010. bio je predsednik Stručnog odbora Udruženja odbojkaških trenera Srbije.

Komemoracija će se održati u petak, 12. oktobra u 12.00 časova u Skupštini Grada (Stari dvor).

Lazar Grozdanović će biti sahranjen u subotu, 13. oktobra u 12.30 časova na Novom groblju u Beogradu.

Opelo će početi u 12.00 časova.

Kategorija: In Memoriam

In memoriam - Mirko Obradović

IN MEMORIAM

 

 

MIRKO OBRADOVIĆ

 

(19. 08. 1937. – 20. 12. 2017.)

 

Mirko Obradović, nekadašnji odbojkaš i odbojkaški radnik, preminuo je u sredu u Beogradu u 81 godini posle kraće bolesti.

Mirko Obradović je rođen u Radomirovcu, u današnjoj Republici Srpskoj, u Bosni i Hercegovini. U Beogradu je završio osnovnu  školu, a Srednju mašinsku školu u Rijeci, dok je diplomirao na Višoj ekonomskoj školi u Vukovaru.

Radni vek provodi u “GOŠI” i njegovom voljenom   SD “Partizan”, odakle i odlazi u penziju. Obavljao je više značajnih funkcija, kako u Partizanu, tako i u Udruženju odbojkaških klubova prvih liga i Odbojkaškom savezu Beograda.

Odlaskom u penziju krajem 90 – tih godina njegov rad i ljubav ka sportu nisu prestali. Bio je aktivno uključen u rad i tokove odbojke i svega vezanog za nju i Partizan.

Iza sebe je ostavio suprugu, kćerku, dva sina i četvoro unučadi.

Mirko Obradović biće sahranjen u ponedeljak, 25. decembra u 12.30 časova na Topčiderskom groblju u Beogradu.

Kategorija: In Memoriam

In memoriam - Nebojša Ninkov

IN MEMORIAM

 

 

NEBOJŠA NINKOV

(29. 04. 1931. – 2. 11. 2017.)

Nebojša Ninkov, veteran Odbojkaškog kluba Vojvodina, nekadašnji trener i jedan od osnivača pionirske škole, preminuo je juče, posle teške bolesti, u 87. godini.
Nebojša Ninkov je rođen u Krivolaku, u Makedoniji. Sport i odbojku je zavoleo u osnovnoj školi u Rumi. Srednju fiskulturnu školu u Zemunu upisao je 1949. i već prve godine se opredelio za odbojku. Neko vreme trenirao je u Crvenoj zvezdi, a po završetku srednje škole, 1953, upisao je Državni institut za fizičku kulturu (DIF) Univerziteta u Beogradu. I pored toga što mu je u prvom planu bila odbojka, bio je i kondicioni trener veslača i košarkaša.
Bio je i na usavršavanju u Sofiji, zatim se vratio u Beograd i počeo da radi u OK Jugoslavija kao pomoćnik čuvenom odbojkaškom stručnjaku Dragoslavu Sirotanoviću – Siretu. Na poziv Zigmuda Krausa otišao je u Varšavu na jednomesečnu specijalizaciju. Po povratku je nastavio da radi sa A reprezentacijom Jugoslavije sa selektorom Dragoslavom Sirotanovićem i kolegom, profesorom Dragom Tomićem, sa kojim je u reprezentaciji radio od 1954. do 1959. godine. U istom vremenskom periodu bio je i član tehničke komisije Košarkaškog saveza Jugoslavije, kada je njen predsednik bio Bora Stanković, a pomagao je i u kondicionoj pripremi košarkaša Crvene zvezde. Šest meseci radio je u FK Crvena zvezda u vreme Mitića i Stankovića, zamenjujući svog profesora sa DIF-a, Dragana Petrovića. Po odsluženju vojnog roka kratko je radio kao trener A reprezentacije, a 1961. počeo je da trenira juniorsku selekciju Jugoslavije. Iste godine se preselio u Novi Sad, pa je radio u OŠ “Đura Jakšić”. Tada je preuzeo ekipu Partizana i uspeo da u Prvu saveznu odbojkašku ligu Jugoslavije prvo uvede žensku ekipu 1961, a onda i mušku 1965. koja se tada zvala Student, a kasnije Vojvodina.
Ninkov je osnovao i prvu škole odbojke u Jugoslaviji i to u OŠ „Đura Daničić“ u Novom Sadu 1962. Kroz ovu školu su prošli mnogi talenti, koji su kasnije bili stubovi Vojvodine. Iz jedne generacije potekle iz odbojkaške škole Nebojše Ninkova stvoren je kostur ekipe koja je 1972. izborila povratak u Prvu saveznu ligu. Odlazio je i vraćao se u novosadsku ekipu, a u sezoni 1974/75. formiran je novi stručni štab u Vojvodini na čelu sa Nebojšom Ninkovim, koji je bio predsednik stručne komisije. Nedugo posle toga napustio je klub. Uporedo sa tim Ninkov je osnovao i OK Banatić, čiji je bio i predsednik. Bio je trener i u Magliću, a u penziju je otišao otišao 1993.
Nebojša Ninkov dobitnik je najvećeg priznanja u oblasti sporta u Vojvodini – Spartakove nagrade 1976. godine. Dobitnik je i Zlatne plakete Odbojkaškog saveza Jugoslavije 1978. godine. Bio je predsednik pedagoga fizičke kulture Novog Sada, kao i predsednik pedagoga fizičke kulture Vojvodine.

Komemorativni skup povodom smrti Nebojše Ninkova održaće se u prostorijama Odbojkaškog saveza Vojvodine (Masarikova 25) u ponedeljak, 6. novembra u 11.00 časova.
Nebojša Ninkov biće sahranjen u ponedeljak, 6. novembra u 13.00 časova na Almaškom groblju u Novom Sadu.