IN MEMORIAM
SLOBODAN BANE MILOSAVLJEVIĆ
(1932 – 2020.)
IVAN POPOVIĆ – KOKAN
(1931 – 2020.)
Slobodan Bane Milosavljević, nekadašnji odbojkaški reprezentativac, preminuo je u 90. godini.
Ivan Popović – Kokan, nekadašnji odbojkaški reprezentativac, preminuo je u 89. godini.
Odbojkaški svet u našoj zemlji ostao je bez još dva odbojkaška velikana: Slobodana – Baneta Milosavljevića i Ivana Popovića – Kokana! I jedan i drugi bili su perjanice verovatno najtalentovanije generacije reprezentativaca Jugoslavije (pre “zlatnih momaka” sa Olimpijade iz Sidneja). Oni su bili nosioci igre u svojim klubovima: Bane i u Zvezdi i u Partizanu, a Kokan u Zanatliji (iz koje je potekao) i Crvenoj zvezdi. Najblistaviju pobedu ostvarili su protiv neprikosnovenog Sovjetskog Saveza, na prvenstvu Evrope 1955. u Bukureštu pred 50 000 gledalaca na fudbalskom stadionu “Dinama” sa 3:1.
Bane Milosavljević (defekolog po zanimanju) počeo je da se bavi odbojkom u rodnom Kruševcu. I ne samo da se bavi. Zajedno sa Šiljom Veljkovićem, Vujićem, Slobodanom Stefanovićem “Pelirom” i ostalim juniorima tri godine uzastopno osvajali su titulu juniorskog prvaka Jugoslavije. To mu je bio “pasoš” da dodje u Crvenu zvezdu i već 1961. godine osvoji prvu tululu prvaka Jugoslavije. Usput je za crveno – bele osvojio i Kup Jugoslavije. Zvali su ga “brza ruka za brze titule”! Čim je prešao kod komšija, sa Patrizanom osvaja dve titule šampiona Jugoslavije. Karijeru je nastavio ponovo u Crvenoj zvezdi, ali sa manje uspeha. Punih deset godina bio je nezamenjivi član prve postave reprezentacije Jugoslavije. Po mišljenju doktora Petra Bojića, Bane je bio najtalentovaniji tehničar u reprezentaciji do pojave Zorana Petrovića!
Otišao je u legendu tiho i neprimetno. Bolna je bila i činjenica da osim porodice i po nekog prijatelja niko nije zabeležio da ga više nema. Ovi redovi pokazuju da nije zaboravnjen, iako smo se našli na popravnom ispitu. Bane je sve prethodno napisano - više nego zaslužio!
Ivan Popović – Kokan bio je jedan od najlepših momaka na Đačkom kupatilu, kraj Dunava, gde se svakodnevno “upražnjavala” i odbojka. Ne treba posebno isticati da je među Draškom Misitom, Markom Pavlovićem, braćom Škrbić bio daleko najbolji. Tu je doneto i revolucionarno pravilo da je dozvoljen prelaz ruku u bloku, što je Svetska odbojakška federcija tek posle pola veka “osmislila”. I u državnoj reprezentaciji bio je nezamenjiv, iako je imao žestoke konkurente u Zdenku Mikini, Gavri Budišinu i Vladi Skerbinjeku. Ne zna se ko je od njih bio bolji “udarač”. Medjutim, Iva je bio najsigurniji i najzahvalniji za dizače, jer za njega nije postojala loša lopta. Po današnjim uzorima pravi korektor! Sa Crvenom zvezdom osvojio je dve šampionske titule, 1954. i 1956. godine. I ko zna koliko bi još titula osvojio da se nije otisnuo u Pariz na stručno usavršavanje. Parižanima je pokazao igrajući za Stad Frans šta je to prava odbojka. Osvojili su, zahvaljujući njegovim igrama, nekoliko titula šampiona Francuske.
Završio je Ekonomski fakultet u Beogradu i kao mlad početnik zaposlio se u gigantu kakv je bio "GENEKS". U početku slabo je napredovao, jer ga je bio glas: "To je onaj što gura loptu". Uporan i veliki znalac pokazao je da ne gura samo loptu, već i savršenu karijeru. U "Geneksu" se posle par godina našao u samom vrhu najstručnijih i najsposobnijih ljudi. Uspehe je kao predstavnik “GENEKSA” ostvarivao u Parizu, Stokholmu i Londonu. Kao predstavnik JUGOTURSA svake godine slao je na desetine hiljada Britanaca na letovanje u Jugoslaviju. Sigurno je spadao među pet najboljih privrednika u Beogradu, Srbiji i Jugoslaviji.
Kad bi se u odbojkaškim krugovima birao najbolji drug na svetu, tu bi Kokan osvojio i tu titulu. Bio je i ostao zaljubljenik odbojke. Do pre nekoliko dana u svojima ozbiljnim (a kako je govorio najlepšim godinama) svakonevno sa sastajao sa odbojkaškim drugarima u nekom od kafea kod “Mažestika”. Na pragu 90. godine nije dozvoljavao da ga iko prati do kuće. Ušao je u autobus 26, iz njega ispao na pločnik i slomio i kuk i ruku. Doktori su bili u dilemi da li da ga operišu. A, on je i tu dilemu razrešio. Doručkovao je, legao da spava i više se nije probudio. Bio je čitavog života mirne savesti, jer nikom nije odmogao, a mnogima je pomagao. Takav je bio naš Kokan, koji je uzdignute glave otišao u nezaborav!
Petar Stanišić – Kokanov saborac na odojkškim terenima
PS: Svedoci o ovim napisanim redovima su inženjer Bogoljub Stojmirović, dr Petar Bojić, Zoran Živković i korašarkaški as Radovan Bata Radović...
Ispraćaj za kremaciju Ivana Popovića održaće se danas (subota, 8. avgust) u 15.30 časova na Novom groblju u Beogradu. Opelo će početi u 15.00 časova.
Reprezentacija Jugoslavije: stoje, s leva: Bogoljub Stojimirović, Zoran Živković, Ivan Popović, Zdenko Mikina, Draško Salopek, Vlado Skerbinjek i Bojan Stranić, trener. Čuče: Petar Bojić, Branko Stefanović, Josip Krešić, Gordan Janković, Slobodan Milosavljević i Nikola Đorđević.
Prva postava reprezentacije Jugoslavije – s leva: Slobodan Milosavljević, Bogoljub Stojimirović, Vlado Skerbinjek, Ivan Popović, Zdenko Mikina i Gavra Budišin.
