>> GENERALNI SPONZOR

BPS gensp

Kategorija: In Memoriam

IN MEMORIAM – MIOMIR ĐURIĆ – MIĆA

IN MEMORIAM

 

 

MIOMIR ĐURIĆ – MIĆA

 (1. 4. 1944 – 16. 4. 2021)

 

Miomir Đurić – Mića, nekadašnji odbojkaš, trener, međunarodni odbojkaški sudija, delegat – kontrolor i odbojkaški funkcioner, preminuo je u 78. godini, posle kratke i teške bolesti.

Verovatno ni jedan verniji pratilac odbojkaških dešavanja u Srbiji ne postoji, a da nije čuo za Miću Đurića, koga su prijatelji zvali i Pacer.

Kada bi trebalo da se apostrofira neki segment stvaranja u odbojci, ne bi mogao. Od igrača, preko trenera, sudije i funkcionera, na svim poljima je postigao izvanredne rezultate.

I ako se nije rodio u Sremskim Karlovcima, početak i kraj jedne uspešne sportske priče se upravo vezuje za njegove Karlovce. Dok je igrao, svoje mesto prebivališta je samo trenutno menjao, kao i za vreme trenerskog rada. Igračku karijeru je proveo u Stražilovu (Sremski Karlovci), Vojvodini (Novi Sad), Jedinstvu (Stara Pazova) i Spartaku (Subotica).

Kao trener je radio u Stražilovu (Sremski Karlovci), Vojvodini (Novi Sad), Kamendinu (Sirig), pa i kao selektor mlađih selekcija Vojvodine.

Možda, je kao sudija dostigao najviši nivo. Bio je priznati međunarodni sudija, koji je delio pravdu na najvećim svetskim takmičenjima.

Svoj rad u odbojci je kasnije krunisao kao delegat i kontrolor, ali pre svega kao neko ko je svu svoju energiju usmerio na stvaranje novih mladih sudija.

Ovde se ne završava bogata karijera Miće Đurića. Kao funkcioner se dokazao i u Odbojkaškom savezu Vojvodine i Srbije i kao predsednik sudijske komisije Srbije.

Kao uspešan sportski radnik, svoj autoritet je koristio u stvaranju i drugih sportskih kolektiva van odbojke. U sportskoj karijeri Miomira Đurića će ostati zabeležen i podatak da je bio prvi predsednik Sportskog saveza opštine Sremski Karlovci, a nakon toga i počasni predsednik.

Za svoj rad Mića odlikovan mnogim priznanjima, od kojih se izdvajaju: Zlatna plaketa OSS, nagrada OSV, nagrada za životno delo opštine Sremski Karlovci, Majska nagrada Sportskog saveza Vojvodine i mnoge druge.

Miomir Đurić – Mića biće sahranjen u sredu, 21. aprila u 13.00 časova na Čeratskom groblju u  Sremskim Karlovcima.

Kategorija: In Memoriam

IN MEMORIAM – SLAVIŠA MANOJLOVIĆ – SOĆA

IN MEMORIAM

 

 

 SLAVIŠA MANOJLOVIĆ – SOĆA

(30. 9. 1957 – 15. 4. 2021)

 

Slaviša Manojlović – Soća, nekadašnji međunarodni odbojkaški sudija i delegat – kontrolor Banka Poštanska štedionica Superlige, preminuo je u 64. godini u Beogradu, posle kratke i teške bolesti.

Tužni su svi koji su ga poznavali jer je tokom više decenija bavljenja odbojkom oko sebe zračio plemenitošću i dobrotom.

Odigrao je samo nekoliko utakmica kao igrač u beogradskom "Obiliću", zatim bio svedok klupskih uspona osamdesetih godina kao sportski radnik – tada se to zvalo "tehniko" i potom više od četiri decenije posvetio suđenju i kontrolorskom poslu u odbojci.

Za odbojkaškog sudiju položio je 1980, a međunarodnu karijeru je počeo 1998. Kontrolor suđenja i delegat na utakmicama našeg najvišeg ranga takmičenja je od 2011, a svoju poslednju zvaničnu utakmicu imao je poslednjeg dana januara, pre dva i po meseca.

Svoja iskustva umeo je da podeli i sa najmlađim sudijama, pa je poslednjih nekoliko godina, iako se teško kretao, vikendom svoje vreme posvećivao njima, početnicima. Imao je redak dar da to što treba reći sudiji posle utakmice, prenese kratko, jezgrovito, precizno.

Bio je omiljen među sudijama i osoba kojoj se veruje. Obrazovan, dobronameran, dobroćudan, druželjubiv, duhovit – bio je rado viđen i u srpskim klubovima. Mnogo puta je "uskakao" zbog otkaza sudija ili kontrolora – delegata u poslednji čas, ne tražeći zbog toga nikakvu nagradu ili zahvalnost. Jednostavno, uživao je u odbojci i suđenju – kako za vreme utakmica, tako i na sudijskim putovanjima i druženjima.

Iznenadna teška bolest neočekivano brzo je prekinula životni put na kojem su Soćini saputnici bili odbojkaška lopta i pištaljka. Koleginicama i kolegama iz Udruženja odbojkaških sudija Srbije i Beogradskih odbojkaških sudija, kao i svima koji su ga poznavali, Slaviša Manojlović – Soća ostaće u najlepšoj uspomeni.

Vreme i mesto sahrane Slaviše Manojlovića biće naknadno saopšteni.

Kategorija: In Memoriam

IN MEMORIAM - VLADIMIR MLADENOVIĆ

IN MEMORIAM

 

 

VLADIMIR MLADENOVIĆ

 (1971 – 2021.)

 

 Vladimir Mladenović, nekadašnji odbojkaš Mladog radnika iz Požarevca, Crvene zvezde, Vojvodine iz  Novog Sada, reprezentativac Jugoslavije, tragično je nastradao u 50. godini.

Vladimir Mladenović je rođen u Požarevcu, a odbojkašku karijeru je počeo u Mladom radniku, gde je igrao do 1989, kada je prešao u Crvenu zvezdu. Sa beogradskim klubom je osvojio dve titule pobednika Kupa Jugoslavije – 1991. i 1993.

 

 

Igrao je zatim u Smederevu i italijanskim klubovima Plaja Katanija i Porto Livorno pre povratka u Jugoslaviju, odnosno u Vojvodinu iz Novog Sada, sa kojom je osvojio titulu prvaka države u sezoni 1999/2000.

Vladimir Mladenović je igrao u juniorskoj konkurenciji na EP 1990. u SR Nemačkoj i na SP 1991. u Egiptu.

U seniorskoj konkurenciji, igrao je na EP 1990. u Nemačkoj.

Osvojio je srebrnu medalju na Mediteranskim igrama 1991. u Atini, a igrao je i na Mediteranskim igrama 1997. u Bariju.

Bio je član reprezentacije Jugoslavije na Univerzitetskim igrama 1995. u Fukuoki.

Vladimir Mladenović biće sahranjen u ponedeljak, 29. marta u 15.00 časova na Starom groblju u Požarevcu.

Kategorija: In Memoriam

IN MEMORIAM - BRANKO DRAGANIĆ

IN MEMORIAM

 

 

BRANKO DRAGANIĆ

(1935 – 2021.)

 

Branko Draganić, nekadašnji odbojkaš i odbojkaški trener, profesor fizičke kulture i predavač tehnike i metodike odbojke, preminuo je u ponedeljak, 8. marta u Splitu u 86. godini.

- Ni snažnijeg odbojkaša – ni nežnije duše! Tako bi mogao da se okarakteriše Branko Draganić, profesor fizčkog vaspitanja, vrsni odbojkaš odbojkaških klubova “Jugoslavija” i “Partizan”. Kao profesor fizičke kulture u Petoj beogradskoj gimnaziji zadojio je odbojkom mnoge đake, a među njima Zdravka Kuljića, Gorana Stojmirovića, Bojana Gašića…

Bio je član sjajne generacije “bosonogih dečaka”, koja je za sedam godina osvojila četiri puta uzastopno prvenstvo Jugoslavije i tri titule pobednika Kupa. Bilans je uvećao sa još jednom titulom šampiona i pobednika Kupa Jugoslavije. Bio je i trener ženske ekipe Partizana sa kojom je osvojio po jednu titulu šampona i pobednika Kupa. Igrajući u toj šampionskoj generaciji nije dobio ni jedan dinar stipendije ili naknade za hranarinu. Došao je iz Konjica, upisao Fakultet za fizičko vaspitanje, u roku ga završio i započeo sa proučavanjem i lansiranjem odbojke u Beogradu, Sarajevu, Kaštelima (ostvrujući i sa njima vrhunske rezultate). Živeo je u pravom smislu reči za odbojku do poslednjeg daha. Kao referent za sport u Pomorskoj vojnoj oblasti u Splitu znatno je doprineo da se odbojka poštuje i ceni i među pomorcima. Zadojio je odbojkom i svoje kćeri Melinu, državnu reptrezenativku Jugoslavije i Brankicu – repezentativku Hrvatske.

Bio je moralna porška svojim saigračima Zoranu Petroviću, Drganu Rajačiću, Stevanu Pališaškom, Branku Lužaninu, Hamidu Gačačaninu, Petru Stanišiću, Ljubomiru Iliću… da ostvare šampionske snove. Bio je najbolji sedmi igrač, koji je pružao najbolje partije kad drugima nije išlo da stignu do dragocenih pobeda. Uz Bracu Jankovića spada među najbolje poznavaoce odbojke, što je svojim analizama i radovima dokazao. Ostaće zabeleženo da je trenirao vojnike Pomorske vojne oblasti, koji su osvojili treće mesto na finalnom turniru u Ohridu. Beogradska oblast osvojila je prvo mesto, jer je njihov trener Đorđe Stanišić uvek imao najbolje odbojkaše – vojnike. Njegova selekcija i pored igrača kakvi su bili Aleksandar Boričić i Bogdan Sretenović morala je da se zadovolji trećim mestom!

I Beograd i Kaštela mogu da budu ponosni što se tu kalio sjajan čovek, kakav je bio Branko Draganić. – navedeno je u nekrologu koji je napisao Petar Stanišić, nakadašnji saigrač Branka Draganića.

 

 

Šampionska postava OK Jugoslavija (s leva na desno): Petar Stanišić, Branko Lužanin, Srđan Jerčić, Branko Draganić, Stevan Pališaški i Zoran Petrović.

Kategorija: In Memoriam

IN MEMORIAM - DANILO MARINKOVIĆ DAČA

IN MEMORIAM

 

 

DANILO MARINKOVIĆ DAČA

(16. 10. 1933 – 26. 2. 2021.)

 

Danilo Marinković Dača, jedan od pionira vojvođanske odbojke, preminuo je u petak, 26. februara u 88. godini, posle kraće bolesti.

Za Vojvodinu je nastupao punu deceniju tokom pedesetih godina u kojima su Novosađani bili članovi Vojvođanske lige. Bilo je to vreme entuzijazma i u takvu Vojvodinu je Danilo Marinković ugradio mladost i ljubav prema odbojci. Igrao je sa istorijskim legendama amaterske Vojvodine u prvoj polovini pedesetih Jankom Radvanjom, Perom Bizumićem, Mladenom Unkovićem, Borom Vojnovićem, a u drugoj polovini pedesetih i sa Pavlom Živanovim, Urošem Ribarićem, Jovom Đurićem… Bili su to talentovani odbojkaši, ali amatersko igranje nije bio dovoljno za veća ostvarenja od Vojvođanske lige.

Dača je nastupao je za studentsku reprezentaciju Novog Sada, koja je 1956. osvojila prvo mesto na državnom studentskom prvenstvu nakon sjajnih nastupa i pobeda nad Skopljem 3:0, Sarajevom 3:2, Zagrebom 3:1 i Beogradom 3:2. Sa Ribarićem i Đurićem bio je najbolji pojedinac na prvenstvu.

Uz odbojku je ostao ceo svoj život. Učestvovao je u radu Odbojkaškog saveza Vojvodine i doprinosio njegovom organizacionom osposobljavanju i jačanju. Pisao je o odbojci i prikupljao istorijsku građu koju je dao na korišćenje Odbojkaškom savezu Vojvodine, Odbojkaškom klubu Vojvodina i pojedincima koji su se bavili odbojkaškom publicistikom. Bio je tih i skroman, ali principijelan i dosledan u životu i radu. Mnogo je doprineo čuvanju uspomena i arhiviranju opusa pojedinaca, koji su u njegovo vreme igračke karijere bili značajni odbojkaški akteri.

Dobitnik je plakete za doprinos razvoju i u napređenju odbojke povodom 70 godina postojanja Odbojkaškog saveza Vojvodine.

Danilo Marinković Dača je sahranjen u porodičnoj grobnici u Silbašu.