IN MEMORIAM

MIRKO OBRADOVIĆ

(19. 08. 1937. – 20. 12. 2017.)

Mirko Obradović, nekadašnji odbojkaš i odbojkaški radnik, preminuo je u sredu u Beogradu u 81 godini posle kraće bolesti.

Mirko Obradović je rođen u Radomirovcu, u današnjoj Republici Srpskoj, u Bosni i Hercegovini. U Beogradu je završio osnovnu  školu, a Srednju mašinsku školu u Rijeci, dok je diplomirao na Višoj ekonomskoj školi u Vukovaru.

Radni vek provodi u “GOŠI” i njegovom voljenom   SD “Partizan”, odakle i odlazi u penziju. Obavljao je više značajnih funkcija, kako u Partizanu, tako i u Udruženju odbojkaških klubova prvih liga i Odbojkaškom savezu Beograda.

Odlaskom u penziju krajem 90 – tih godina njegov rad i ljubav ka sportu nisu prestali. Bio je aktivno uključen u rad i tokove odbojke i svega vezanog za nju i Partizan.

Iza sebe je ostavio suprugu, kćerku, dva sina i četvoro unučadi.

Mirko Obradović biće sahranjen u ponedeljak, 25. decembra u 12.30 časova na Topčiderskom groblju u Beogradu.

IN MEMORIAM

NEBOJŠA NINKOV

(29. 04. 1931. – 2. 11. 2017.)

Nebojša Ninkov, veteran Odbojkaškog kluba Vojvodina, nekadašnji trener i jedan od osnivača pionirske škole, preminuo je juče, posle teške bolesti, u 87. godini.
Nebojša Ninkov je rođen u Krivolaku, u Makedoniji. Sport i odbojku je zavoleo u osnovnoj školi u Rumi. Srednju fiskulturnu školu u Zemunu upisao je 1949. i već prve godine se opredelio za odbojku. Neko vreme trenirao je u Crvenoj zvezdi, a po završetku srednje škole, 1953, upisao je Državni institut za fizičku kulturu (DIF) Univerziteta u Beogradu. I pored toga što mu je u prvom planu bila odbojka, bio je i kondicioni trener veslača i košarkaša.
Bio je i na usavršavanju u Sofiji, zatim se vratio u Beograd i počeo da radi u OK Jugoslavija kao pomoćnik čuvenom odbojkaškom stručnjaku Dragoslavu Sirotanoviću – Siretu. Na poziv Zigmuda Krausa otišao je u Varšavu na jednomesečnu specijalizaciju. Po povratku je nastavio da radi sa A reprezentacijom Jugoslavije sa selektorom Dragoslavom Sirotanovićem i kolegom, profesorom Dragom Tomićem, sa kojim je u reprezentaciji radio od 1954. do 1959. godine. U istom vremenskom periodu bio je i član tehničke komisije Košarkaškog saveza Jugoslavije, kada je njen predsednik bio Bora Stanković, a pomagao je i u kondicionoj pripremi košarkaša Crvene zvezde. Šest meseci radio je u FK Crvena zvezda u vreme Mitića i Stankovića, zamenjujući svog profesora sa DIF-a, Dragana Petrovića. Po odsluženju vojnog roka kratko je radio kao trener A reprezentacije, a 1961. počeo je da trenira juniorsku selekciju Jugoslavije. Iste godine se preselio u Novi Sad, pa je radio u OŠ “Đura Jakšić”. Tada je preuzeo ekipu Partizana i uspeo da u Prvu saveznu odbojkašku ligu Jugoslavije prvo uvede žensku ekipu 1961, a onda i mušku 1965. koja se tada zvala Student, a kasnije Vojvodina.
Ninkov je osnovao i prvu škole odbojke u Jugoslaviji i to u OŠ „Đura Daničić“ u Novom Sadu 1962. Kroz ovu školu su prošli mnogi talenti, koji su kasnije bili stubovi Vojvodine. Iz jedne generacije potekle iz odbojkaške škole Nebojše Ninkova stvoren je kostur ekipe koja je 1972. izborila povratak u Prvu saveznu ligu. Odlazio je i vraćao se u novosadsku ekipu, a u sezoni 1974/75. formiran je novi stručni štab u Vojvodini na čelu sa Nebojšom Ninkovim, koji je bio predsednik stručne komisije. Nedugo posle toga napustio je klub. Uporedo sa tim Ninkov je osnovao i OK Banatić, čiji je bio i predsednik. Bio je trener i u Magliću, a u penziju je otišao otišao 1993.
Nebojša Ninkov dobitnik je najvećeg priznanja u oblasti sporta u Vojvodini – Spartakove nagrade 1976. godine. Dobitnik je i Zlatne plakete Odbojkaškog saveza Jugoslavije 1978. godine. Bio je predsednik pedagoga fizičke kulture Novog Sada, kao i predsednik pedagoga fizičke kulture Vojvodine.

Komemorativni skup povodom smrti Nebojše Ninkova održaće se u prostorijama Odbojkaškog saveza Vojvodine (Masarikova 25) u ponedeljak, 6. novembra u 11.00 časova.
Nebojša Ninkov biće sahranjen u ponedeljak, 6. novembra u 13.00 časova na Almaškom groblju u Novom Sadu.

IN MEMORIAM – RADOVAN DABIĆ

Uvek je želeo više i bolje. Bio je veliki sportsmen, zaljubljen u magičnu igru na mreži. Veliki čovek, suprug, otac... Rođeni pobednik, borac... Čak i u najvažnijem i najtežem meču verovao je do kraja u pozitivan ishod. Ali, u životnim utakmicama sudije su često nepravedne, sviraju kraj i uzimaju one najbolje.

IN MEMORIAM

RADOVAN DABIĆ

(21. 04. 1963. – 25. 10. 2017.)

Radovan Dabić, nekadašnji odbojkaški reprezentativac, preminuo je prošle noći posle teške bolesti u 55. godini.
Radovan Dabić je bio igračka i trenerska legenda OK Vojvodina iz Novog Sada.
Rođen je u Ravnom selu, a sportski talenat najpre je pokazao na travi, sa pionirskom selekcijom FK Vojvodina, sa kojom je osvojio prvenstvo Jugoslavije. Život ga je potom odveo u salu, na odbojkaški teren. Poput mnogih talenata i Radovan Dabić je prve korake napravio u Osnovnoj školi „Kosta Trifković“ kod Nemanje Ostojića. Matični klub bio mu je Banatić, a u OK Vojvodina došao je u sezoni 1979/80. Sa mlađim selekcijama osvojio je 1982. tradicionalni Majski turnir u Beogradu. Bio je član generacije koja je ispisala istoriju Vojvodine, kada je u sezoni 1987/88. donela prvu šampionsku titulu u seniorskoj konkurenciji. Isti uspeh ponovio je Dabić sa saigračima i naredne takmičarske godine, a sa crveno – belima je osvojio i Kup Jugoslavije 1987, te treće mesto u Kupu evropskih šampiona 1988/89. Iz Vojvodine je otišao 1990. Igrao je za solunski PAOK do 1993, kada je zbog povrede završio igračku karijeru.
Bio je član juniorske reprezentacije, a za seniorsku nacionalnu selekciju nastupio je 120 puta i osvojio zlatnu medalju 1987. na Univerzijadi u Zagrebu.
Umeće i energiju nastavio je da prenosi igračima kao trener, a prvi ispit uspešno je položio 1994/1995. u ekipi Veka Futog, koju je uveo u Prvu A saveznu ligu. Na klupi Futoga bio je još naredne godine, radio u Smederevu 1998/99, a onda u sezoni 1999/2000. postao asistent u njegovoj Vojvodini. Mesto šefa stručnog štaba preuzeo je 2002/2003. i ostavio dubok trag sa pregršt osvojenih pehara. Sa prvim timom osvojio je šampionsku titulu 2003/2004. i 2006/2007, te nacionalni Kup 2003, 2004, 2005. i 2006. U evropskom Top tims kupu zauzeo je četvrto mesto 2005/2006. Trenersku klupu Vojvodine napustio je 2008. Okušao se i kao trener u ženskoj odbojci, pa je sa Spartakom u sezoni 2015/2016. igrao finale plej – ofa, a sa Subotičankama je radio i 2016/2017.
Bio je rođeni pobednik, poseban i specifičan, plenio je i kao igrač i kao trener, a uspesi su ga uveli ga u red najuspešnijih članova Odbojkaškog kluba Vojvodina. Dobitnik je Spartakove nagrade 2007. godine.
Komemoracija povodom smrti Radovana Dabića održaće se u subotu, 28. oktobra u 11.00 časova u amfiteatru SPC "Vojvodina".
Radovan Dabić biće sahranjen na novosadskom Novom groblju u subotu, 28. oktobra u 14.15 časova.

IN MEMORIAM

LUKA MILINKOVIĆ

(01. 03. 2004 – 29. 07. 2017)

Luka Milinković, koji je u novoj sezoni 2017/2018 trebalo da ponese dres mlađih selekcija Vojvodine NS seme, tragično je u 13. godini života preminuo u subotu, 29.jula, na Braču, utopivši se prvog dana letovanja u more.

Luka Milinković rođen je 1. marta 2004. godine u Florijanapolisu, u Brazilu. Sin je Novosađanke Jelene i legendarnog argentinskog odbojkaša Markosa Milinkovića. Živeo je u glavnom gradu pokrajine. Geni su ga vrlo brzo usmerili ka sportu, trenirao je najpre tenis, a prošle godine krenuo je i definitivno očevim stopama, te je 6. avgusta 2016. potpisao pristupnicu za Odbojkaški klub Vojvodina NS seme. Bila je to i njegova prva registracija. Kako je bio izuzetno mlad, a bila mu je potrebna adekvatna odbojkaška škola, počeo je da trenira u Odbojkaškom klubu Voša, sa kojim Vojvodina NS seme ima saradnju. Sa Vošom je igrao Gradsku pionirsku ligu.

Ovog leta bio je učesnik odbojkaškog kampa u Bečeju, gde je pokazao talenat. U novoj sezoni trebalo je da igra za pionirsku selekciju Vojvodine NS seme.

Vreme i mesto sahrane biće naknadno objavljeno.